Занимљивости

561. годишњица од битке за одбрану Београда од Турака

На данашњи дан, пре 561 године су здружене хришћанске снаге под командом угарског великана Јањоша Хуњадија одбраниле Београд од турских снага султана Мехмеда II Освајача.

У једном извештају који је прослављени јунак у борбама против Турака, угарски великаш Јањош или Јанко Хуњади, чувен у српској народној поезији као Сибињанин Јанко,  послао угарском краљу Ладиславу у Будим, а из Београда, описује се огромна, добро организована и изванредно, чак мноштвом моћних топова наоружана турска сила која се под султаном Мехмедом II приближавала Београду. Јањош тог јула 1456, са дозом ужаса, описује како су нападачи окружили Београд, распростирући своје снаге од савске до дунавске обале. Није то била било каква битка. У Београду, који је тада био под угарском влашћу, али насељен Србима, одлучивало се о одбрани читаве хришћанске Европе од исламизације.

Турска мињатура која показује опсаду Београда из 1456.

Процењује се да су турске снаге бројале око 100.000 војника и биле више него двоструко бројније од бранилаца које су чинили Хуњадијеви војници, слабо обучени али мотивисани крсташи из Пољске, Мађарске и Аустрије и пре свега, локални Срби. Опсада је почела 4. јула и трајала до 22. јула, а забележено је да су Турци снажном артиљеријом коју је чинило око 300 топова различитих величина готово потпуно разрушили београдске куле и бедеме. Дошло је до крвавих уличних борби за унутрашње зидине града, а забележено је да су се у одбрани града истицале и Београђанке које по цену живота нису хтеле да дозволе да падну у руке свирепих Турака.

Слика Вагнера Шандора из 19. века која приказује херојство ратника Титуса Дуговића (мађ: Titusz Dugovics) који је спречио османског барјактара да стави султанов туг (коњски реп) на београдске зидине али је затим са својим противником пао са зидина и погинуо.

До 21. јула је већ свима било јасно да је питање тренутка када ће град пасти. У тим данима главно тежиште борби било је испред Деспотове капије на Калемегдану, а легенда каже да су Турци одапињали тако много стрела да ни врабац није могао да прелети а да га истовремено не погоде бар три. А онда, у ноћи између 21. и 22. јула, догодило се чудо. Пожар који је у хаосу битке избио код Деспотове капије почео је да се шири услед топлог ветра који је запахнуо бојиште и усмеравао дим и ватру ка нападачима. Пламен се претворио у огањ који је почео да гута турске нападаче. Настаде паника у турским редовима, а браниоци, предвођени Хуњадијем и охрабрени призором нападача који малаксавају у диму и ватри, јурнуше напоље из свог утврђења да истерају завојеваче из града. Тако се очекивана велика турска победа претворила у велики турски пораз, а образ и живот Београда били су сачувани. Хроничари бележе да је читав простор до Врачара био покривен мртвим Турцима и њиховом расутом опремом, оружјем и шаторима.

Деспотова капија – место преокрета битке, извор: Википедија

Парламент Мађарске је иначе пре неколико година донео одлуку којом 22. јул обележава као Дан сећања на победу код Београда, али чињеница да су највећи део бранилаца чинили Срби, те да је деда Јањоша Хуњадија био Србин, чини сасвим прикладним да се овај датум памти и достојно обележава и у нашем народу.

Јанош Хуњади, најзначајнији борац против Турака у 15. веку, овде је приказан на дрворезу угарског гравера Јаноша Туроција. Ово је једини Хуњадијев портрет урађен за његова живота.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ И:

НАСТАВЉАЈУ ДА ВРЕЂАЈУ СРБИЈУ: Активисти иницијативе ,,Не да(ви)мо Београд“ се ругају грбу Србије!

Како би то изгледало када би Албанци у централној Србији имали исти третман као Срби на Косову?

Војска и полиција спречили упад 21.412 илегалних миграната у Србију! (ВИДЕО)

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
21°
22°
Mon
22°
Tue
22°
Wed
21°
Thu