Невесињска пушка (фото: РТРС/Сања Пешут)
Регион

Обeлежене 142 године од прве „Невесињске пушке“ (ФОТО)

У Крековима код Невесиња обележено је 142. године од почетка великог херцеговачког устанка против Турака, познатог као Невесињска пушка.

Устаници су исписивали историју, а на садашњим и будућим генерацијама је да негују сећање на њихову жртву.

Парастосу на месту одакле је кренула прва „Невесињска пушка“ 9. јула 1875. године против Отоманског царства, присуствовао је велики број званица, а потом су на спомен-обележје положени венци.

Венце су положили изасланик председника Републике Српске Илија Таминџија, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, Скупштине Србије, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, општине Невесиње и потомци устаника.

Невесињска пушка

Невесињска пушка

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да су устанички хици испаљени на данашњи дан пре 142. године у Крековима код Невесиња променили карту Европе, те да је и посљедњи одбрамбено-отаџбински рат био инспирисан „Невесињском пушком“.

„Херцеговци су без оружја и обуће, уз помоћ Србије и Црне Горе, ушли у устанак и изборили се да Отоманска империје оде после 500 година. Нажалост, дошао је други окупатор Аустроугарска, која је владала наредних 30, 40 година“, рекао је Авдаловић новинарима.

Он је истакао да народ с ове стране Дрине данас први пут живи у слободној српској држави.

Помоћник министра за рад и борачко-инвалдиску заштиту Републике Српске Душко Милуновић нагласио да су Невесињци увек знали како се брани слобода и да су 1875. године устали против велике Отоманске империје.

„Тај устанак се одавде као пламен проширио на све српске земље и након којег су Србија и Црна Гора добиле независност. Такође, и против великог Аустроугарског царства 1882. године подигнут је устанак с циљем да се спречи регрутовање српског становништва у редове Хабзбуршке монархије“, подсетио је Милуновић.

Према његовим речима, овде је пукла прва пушка у окупираној Хитлеровој Европи, пуно пре него што је званично подигнут устанак у бившој Југославији.

Милуновић је истакао да се из Невесиња шаље порука о томе да се младе генерације крећу путем који су трасирали њихови преци.

Невесињска пушка

Невесињска пушка

Прва „Невесињска пушка“ избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе. Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга „Невесињска пушка“, познатија као „Улошки устанак“, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

„Невесињска антифашистичка пушка“ представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Извор: РТРС

Оставите коментар