Европа Србија

У Норвешкој низом манифестација обележено 75 година од доласка српских заробљеника

Српска удржења у Норвешкој била су веома активна у обележавању 75 година од доласка српских логораша у Другом светском рату на тло ове скандинавске земље. Јуни месец је био испуњен манифестацијама широм Норвешке. Од откривања меморијалне плоче у Бергену, до пројекције филма "Крст од крви" у Кристиансанду у новоизграђеној српској цркви, потом у Историјском архиву Кнута Торесена, па до учешћа представника српских удружења на централном обележавању на северу Норвешке, у организацији норвешких општина.

Норвешка је ове године на више локација организовала низ комеморација поводом обележавања 75 година од када је у ту земљу током Другог светског рата депортовано 4500 југословенских заробљеника, од којих више од 95 одсто српских, а пошту је први пут одао и норвешки краљ Харалд Пети.

Организатор и главна особа у Норвешкој у промоцији 75 година од доласка првих српских ратних заробљеника Зорица Митић рекла је да је ранијих година овај изузетно важан догађај за српски народ и за истину о Другом светском рату био обележаван доста скромније, а ове године Норвешка је организовала низ свечаности којима је први пут присуствовао норвешки краљ, заједно са српском амбасадорком у Ослу Сузаном Бошковић Продановић, те представницима локалних норвешких власти, српских удружења у Норвешкој. Председница Савеза српских удружења у Норвешкој Добрила Радуловић је овим поводом изјавила да сматра да је до сад установљена традиција одржавања сећања на нацистичке жртве у свим већим градовима Норвешке.

Представници српских удружења на комеморацији у Бергену.

,,Почело је од Осла где је 21. маја амбасада Србије први пут организовала у Холокауст центру предавање о нашим ратним заробљеницима, које је било изузетно посећено. Настављено је у Бергену, где је на гробу 27 стрељаних направљен нов споменик, па према Тројндхему, Нарвику, где се налази велики истраживачки центар, музеј, те даље према северу Норвешке, где су се налазили логори. Норвешки краљ је заједно са српском амбасадорком Сузаном Бошковић Продановић положио венац на споменик на планини Салтдал на северу Норвешке“, истакла је Митићева.

Митићева је подсетила да је у јуну 1942. године са подручја бивше окупиране Југославије депортована прва група југословенских ратних заробљеника, који су углавном довођени из Независне Државе Хрватске, из логора Јасеновац, Градишка, али и из логора у Нишу, Смедеревској Паланци.

Српски логораши у Норвешкој.

,,Они су у четири групе пребачени у Норвешку да би градили пут дуж обале Норвешке и бункере, јер је Хитлер хтео да направи такозвани арктички пут, да се заштити од доласка савезника. Били су распоређени у 32 логора дуж целе обале Норвешке. Од те радне снаге, више од 4.400, проценат смртности био је око 70 одсто, већи него у Аушвицу“, навела је Митићева.

Она је подсетила да су заробљеници прво доведени у Берген, где је одмах убијено 27, а онда су бродом пребачени у средњу и северну Норвешку.

,,Убијани су систематски и умирали од болести и од глади. Било је Норвежана који су им помагали, 88 је успело да побегне из тих логора у Шведску. Када је рат завршен преживело је њих око 1.600″, рекла је Митићева. Преживели заробљеници су временом основали Удружење српско-норвешког пријатељства које је код Горњег Милановца саградило здање које је половином у облику карактеристичног викиншког брода званог ,,дракар“, а половином традиционална српска кућа.

Извор: Срна, Блиц, РТС

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
23°
22°
Tue
22°
Wed
22°
Thu
20°
Fri