Фото: Ђ. Којадиновић / РАС Србија
Србија

НАЈНЕОБИЧНИЈЕ СРПСКО СЕЛО Овде су живели најопаснији ГУСАРИ СА ДУНАВА, а данас најбољи хармоникаши Војводине

Стапар је јединствено војвођанско село, данас прослављено захваљујући најбољим хармоникашима на овим просторима, а пре 250 година било је познато по најопаснијим гусарима у Хабзбуршкој монархији.
Фото: Ђ. Којадиновић / РАС Србија

Стапар је јединствено војвођанско село, данас прослављено захваљујући најбољим хармоникашима на овим просторима, а пре 250 година било је познато по најопаснијим гусарима у Хабзбуршкој монархији.

Незадовољни условима живота у Аустроугарској монархији и досељавањем Немаца у њихове крајеве, Срби из околине Апатина почели су да пресрећу и нападају лађе, због чега су прозвани „гусари са Дунава“. Убрзо је Марија Терезија морала да пошаље војску која их је преселила даље од реке. Данас је то место познато као Стапар, престоница хармонике у Војводини, где на 3.500 становника активно свира око 30 хармоникаша.

Сваког септембра, већ 15 година, овде се одржава и фестивал „Прва хармоника Војводине“. Потомци гусара некако су еволуирали до хармоникаша, а један од најзаслужнијих за то је Срба Ивков Стапарац. Овај најбољи хармоникаш бивше Југославије, који је освојио сва такмичења која су постојала, данас је у пензији и кроз Стапар је, захваљујући њему, прошло неколико десетина музичара.

– Одсвирао сам више од 2.500 концерата са уметницима какви су Силвана Арменулић, Сафет Исовић, Химзо Половина, Предраг – Цуне Гојковић, Предраг Живковић Тозовац и многи други. Доводио сам их у Стапар и људи су видели колико хармоника може далеко да те одведе. Вероватно је и то довело да имамо толико свирача – каже Ивков.

Фото: Блиц

Његова ћерка Весна Ивков наследила је очев таленат, а осим што свира хармонику, етномузиколог је и професорица на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности у Новом Саду. Како додаје Весна, хармоника је у ово место стигла посредством хармоникаша из Србије, а љубав према њој доносили су и логораши након заробљеништва у Немачкој.

Дејан Милић, историчар из Стапара, каже да је сеоба под притиском царице 1752. године изгледала попут оне коју је предводио Арсеније Чарнојевић.

– Морали су сви групно да се покупе и оду. По предању, Атанацко Лазић после из Стапара ишао је код Марије Терезије да је замоли да их не дирају. Пошто је био изразито леп и наочит, прича се да је постао њен љубавник. Но, ни то му није помогло, Марија Терезија му је поклонила сабљу, седло и комарник и послала га кући. Седло и данас постоји и чува се у кући Лазићевих потомака у Сомбору. Ми смо весео народ, а Стапар је увек био насељен већином Србима, па је можда то разлог што се после свирање хармонике толико раширило – изјавио је Милић.

Извор: Блиц

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
23°
22°
Tue
22°
Wed
22°
Thu
20°
Fri