Кина Свет

Због ОВЕ ЈЕДНЕ СТВАРИ, Кина ће поново бити господарица света, а свака земља може да је има ЏАБЕ (ФОТО)

Систем испита за државне службенике има дугу традицију у Кини, дугу практично две хиљаде година. Премда се његова савремена варијанта разликује од оне царске, суштина је остала иста, као и циљ: да само компетентне особе могу да буду на власти

Царски испити у старој Кини су били систем помоћу кога су се бирали кандидати за бирократска намештења, и по томе је Кина прва држава на свету: никоме пре њих није пало на памет да стандардизованим тестом установи ко је најбољи човек за функцију.

Иако су царски испити постојали и за време династије Хан, пре две хиљаде година, тек су током средњег дела владавине династије Танг (618-907) истински постали главни и једини пут ка намештењу, што су остали све до 1905. године када су укинути под притиском нове елите.

Постојале су добре и лоше стране царских испита, због њихове природе и градива које је због њих морало да се савлада.

Наиме, “пет наука” су биле војна стратегија, грађански закон, приходи и порези, пољопривреда и географија, и конфучијански класици (тзв. Четири књиге и Пет класика).

 

Испитна дворана у граду Суџоу у покрајини Ђангсу у 18. веку. Фото: Wikimedia Commons/Szilas

Пошто се за њихово учење и полагање користио један језик, ово је кроз векове и миленијуме створило и довело до врхунца једну спектакуларну и префињену заједничку културу, ујединило царство и народ који је на његовом тлу живео, те идеалом напредовања кроз заслуге (меритократија) дало легитимитет царској власти.

Систем империјалних испита је тако обликовао кинески интелектуални, културни и политички живот; такође, не само што је овај систем нашао место у кинеској митологији, већ му је и кинеска митологија дала сакрални смисао и божанско порекло.

Са друге стране, систем је створио хронични недостатак техничког и практичног знања зато што је био фокусиран на теоријско; притом, био је зацементиран и непромењив па је гушио креативност и стварао службенике који нису смели да се дрзну да дигну глас против прастарих ауторитета. Или је омогућио или није успео да спречи корупцију; богате породице су могле да плаћају образовање својих синова или да им једноставно купе дипломе.

Овако су изгледале ћелије у којима су кандидати полагали царске испите у старој Кини. Завесе су уклоњене да би савременици имали бољи увид. Фото: Wikimedia Commons/Dr. Meierhofer

Већ од династије Танг, ратничку аристократију почиње на врху да смењује господски сталеж учењака-службеника, а од времена династије Сонг која је изронила након пропасти Танга, систем је био уређен као трослојна лествица која је ишла од локалних до провинцијских до дворских испита.

До времена када је династија Минг отерала монголску династију Јуан средином 14. века, само су поседници највише дипломе (ђинши) могли да обављају највише функције, док је постојао огромни вишак поседника најниже дипломе (шенгјуан) који се нису могли надати никаквом запослењу, мада су имали некакве друштвене привилегије.

Крајем 19. века, када је постало јасно да је Кина у односу на Запад једна дубоко заостала земља, критичари су за то кривили систем царских испита, па је он због тога и укинут.

Међутим, основна идеја је величанствена и генијална. У тој мери да су га саме западне силе попут Велике Британије, Америке, Француске и Немачке, већ од 19. века почеле да копирају, да не причамо о утицају који је имао на Вијетнам, Кореју, Јапан.

Зато не треба да чуди то што је савремена Народна Република Кина обновила систем “царских” испита; стављамо под знаке навода јер то нису више они царски испити, наставни план је потпуно другачији, али је суштина практично идентична, као и циљ: пронаћи најспособније људе за државни посао.

И сада није довољно само да положите; за разлику од царских испита ови савремени су такмичарски, као рецимо код нас приликом уписивања на факултет. Другим речима, морате да остварите бољи резултат од колеге.

Свекинески народни конгрес. Фото: Танјуг/АП

Савремени систем као и његов империјални претходник има огроман велики број чинова (тренутно 27) и још већи број разреда унутар чинова (у појединим случајевима чак 14 унутар чина); они рефлектују положај у државној и партијској управи, сениоритет, привилегије, и тако даље.

То баш и не звучи претерано примамљиво, али је идеја о такмичарским испитима који морају да се полажу да би неко могао да буде одборник у општинској скупштини, да би могао да седи у њеној управи, у већу, да буде председник општине, да буде начелник округа, службеник министарства, државни секретар, министар, председник Владе, председник републике – одлична.

Због тога Кину воде (махом) стручни људи. Можда бисмо и ми имали ефикаснију државу када би је, од дна до врха, водиле само доказано компетентне особе.

Извор: Телеграф

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
13°
21°
Fri
23°
Sat
25°
Sun
24°
Mon