Друштво Србија

Демографска катастрофа: У Србији прошле године рођено најмање беба у последњих 100 година

Тешко материјално стање и позападњачен систем вредности довели су до тога да је у 2016. само пет општина у Србији имало позитиван природни прираштај.

У Србији је прошле године рођено најмање беба од Првог светског рата, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику. У матичне књиге рођених уписано је свега 64 734 новорођенчета – око хиљаду мање него 2015. године и чак 6 263 мање него пре једну деценију. Стручњаци Републичког завода за статистику упозоравају да је број становника у нашој земљи смањен око 385 000 за последњих десет година. У просеку, годишње „нестане” општина величине Бечеја, Савског венца или Пријепоља.

Гордана Бјелобрк, шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост због најновијих података виталне статистике јер је током 2016. рођено најмање беба од када ова установа обрађује резултате пописа становништва. ,,Од 169 општина у Србији, само пет њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај – Сјеница, Нови Сад, Прешево, Нови Пазар и Тутин. Иако у Београду живи скоро четвртина становништва Србије, ниједна градска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године. Чак је и у Бујановцу забележен негативни природни прираштај. Другим речима, 2016. године рођена је најмалобројнија генерација од када ми водимо виталну статистику, а узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју склопљених бракова. Прошле године склопљено је скоро хиљаду бракова мање него 2015. Само у последњих шест година становништво Србије смањило се за 233.144 особе“, упозорава Бјелобрк.

Међутим, да проблем није само у одласцима младих него и у позападњаченом вредносном систему и радикалној феминистичкој идеологији које фаворизују себичност и индивидуализам показује и просечна старост мајке приликом рођења првог детета. Према најновијим подацима, у градским срединама први порођај је у 30. години, а у ванградским подручјима просек година је 27.8, иако је добро позната биолошка чињеница да су жене најплодније у узрасту између 22 и 25 година. Зато не изненађује податак да највећи број породица у Србији има само једно дете. Поврх тога у Србији се према званичним подацима Института за јавно здравље ,,Милан Јовановић Батут“ годишње уради око 17 000 абортуса (незванично ове бројке иду и до 150 000, а процењује се да на сваки порођај дођу 3 побачаја), а највише жена које су имале абортус је у животној доби од 25 до 34 године. Према речима стручњака, жене трудноћу најчешће прекидају после првог или другог детета јер су им каријере битније од материнства. Осим трудноће, радикална феминистичка идеологија коју намећу лобисти невладиног сектора у законодавној сфери угрожава и институцију брака у Србији, што доводи до смањења броја склопљених бракова и пораста развода на годишњем нивоу. Најновији Закон о насиљу у породици омогућава државним службеницима да се сваког часа мешају у породични живот. Како др Миша Ђурковић из Института за европске студије примећује ,,ко год данас има било какав проблем у браку може да позове државу, измисли разлог (психичко, емотивно и друга насиља) и ако је довољно уверљив, добије једно месец дана да ‘искулира’ од партнера. Но кад се исти врати у кућу, шта мислите како ће изгледати њихов заједнички живот? Ко ће хтети да живи даље са особом која га је пријавила и одвојила од деце или избацила из стана који му припада?“ Ђурковић додаје и констатацију да је ,,најлицемерније што се у исто време отварају некакве расправе о потреби повећања наталитета“, уз објашњење: ,,Ко ће са оваквим законом хтети да уђе у брак и има децу?“ Намеће се закључак да уколико држава жели озбиљно да приступи решавању овог егзистенцијалног проблема, мора из корена да промени актуелни вредносни систем, афирмише традиционални јавни морал и прекине праксу разарања породичног оквира који дозвољава несметан раст наталитета. Приче о тешком материјалном стању као главном узрочнику негативног природног прираштаја не делују уверљиво када се има у виду да управо најсиромашније државе и регије света имају највећи природни прираштај.

Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2016. износила је 42.9 година. Проценат младог становништва (0–14 година) је 14.4 одсто, док је удео особа старијих од 65 година – 19.2 процента. Овакав тренд показује да је питање негативног природног прираштаја увелико постало прворазредни безбедносни проблем за Србију, који ће у одсуству хитних мера корекције довести до страшне кризе.

Највише становника Србије живи у београдској (1.683.962) и јужнобачкој области (617.333), док најмање житеља имају топличка (86.327) и пиротска област (87.015). Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да су током 2016. године 125.682 особе промениле пребивалиште, односно трајно се преселиле у друго место на територији Србије. Највише особа (50.971) доселило се у Београд и у Војводину (27.960), а највећи број „интерних миграната” има између 25 и 34 године.

Извор: Политика, РТС, Печат

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
25°
Sun
25°
Mon
26°
Tue
26°
Wed